Living room

Sedne pored nje. -Nr znam nista.

'Baš ništa?', pogleda ga u neverici. 'Ma daj, stvarno, zezaš me.', skloni nesvesno kosu s' vrata.

Gleda u nju. -Ništa ne znam, ma baš ništa.

Češka nervozno vrat.
'Am, ti si profesor.'

-Naucicu, ima vremena. -smeška se na neki njegov nacin.

(Tu kao ima miš.)

'Pazi.', nasmeje se. 'Preetvorićemo ga u bakarnu čašu.', pogleda ga slatko.Uperi štapićem u miša. 'Vera verto.', i miš se pretvori u bakarnu čaš.

-Mhm. -smeška se i gleda. -I ja sam to znao.

'Gledam te.', pruži mu svoj štapić.

Uzme štapić i spusti ga na sto. -Kad bude vreme.

Pogleda ga nekim svojim 'vatrenim' pogledom.
'Umirem od želje da saznam kako bacaš čini.'

-Saznaćeš, saznaćeš. -nasmesi se.

'Prosto divan način da zadiviš nekog.'

-Je l˙ da?

Klimne glavom i vrti pramen kose oko prsta.

Okrene se ka njoj nesvesno..

Pogleda ga.

(ZAAA KOSUUU ME POVUCIIIIIIIIIII KA SEBIII MEEE PRIVUCIIIIIIIIIIIII


ZALUĐENA SAM)

(sto sam ti je poslala? o.O )

Gleda i dalje u nju.

Nasmeši se blago.


(Da bi podelila svoju tugu, sreću, čuđenje samnom. Da, znam, divna sam.)

Zagrize donju usnu.

(jao Boze spasi me)

Gleda ga i osmehuje se.

Približi joj se malo.

Nakrivi glavu i pogleda ga atraktivno.


(Anonima kožuu imaaa mekuu kaooo svilaaaa... Piinky..)

Priblizi joj se jos malo.

(hahaha, pesmu ne znam, Pinky, jesam )

Gleda ga u usne pa u oči.



(Tako ti tvoje roze boje jesi li? )

Pridje kao da ce da je poljubi.

(neeeee)