Living room

pokuca

Potrči ka vratima i otvori ih.

zamahne štapićem i u ruci joj se pojavi neka posuda s keksima-zdravo,ja sam Emily-nasmije se

-Jackson.- klimne glavom -Hoćeš ući?-

ako ne smetam,inače.ovo je za tebe-pruži mu kekse

Uzme činijicu i spusti je negde -Hvala. Ne smetaš, slobodno uđi.- skloni se s vrata.

uđe i sjedne na sofu igrajući se sa štapičem u ruci-imaš lijepu kuću-nasmije se

-Hvala.- gleda neko vreme u njen štapić, pa brzo skloni pogled i sedne na dvosed -Hoćeš nešto da piješ?-

može viski

Dohvati bocu sa stola, uspe i pruži joj.

gleda u njega kao da je lud-ti si to sve napravio rukom?-uzme čašu

-Da, što? Izgubio sam štapić.- slegne ramenima.

izgubio?-pogleda ga začuđeno-okej,kako god-suzdrži se nekako od smijeha

-Nije smešno.- namršti se -Da, što? Tebi se to kao nikad nije desilo?-

zapravo i nije...čarobnjacima se obično slome štapići,ovo je prvi slučaj gubitka za koji sam čula

-Zanimljivo.- nasmeje se i uspe sebi votku.

Accio štapić-promrmlja ispruživši ruku i njegov štapić joj se stvori u ruci-izvoli-pruži mu štapić

-To nije moj štapić.- odmahne glavom.

zagleda se u štapić znajući da se trebao stvoriti njegov-promrmlja nešto i on nestane a zatim pogleda u njega-ti uopšte i nemaš štapić,zar ne?

-Imam, samo ne znam gde je.- eksira i pogleda je.

onda je slomljen-slegne ramenima i kada ispije viski čaša sama odlebdi u kuhinju

-Sledeći put pitaj možeš li otići u kuhinju.- cokne i dohvati si keksiće.

zašto bih išla?to je za normalce,ja sam vještica-nasmije se kao neko dijete

-Sledeći put pitaj da li možeš odlepršati do kuhinje.- slegne ramenima -Ljudi.- ispravi je.