Šetalište

Legne na klupu i čita knjigu.

Šeta se ovuda sa rukama u džepovima od hlača.

Zaspi i knjiga joj padne preko glave.

Sedne u blizini i pogleda okolo nadajući se da će videti nekog poznatog.

Ispadne joj ruka pored klupe.

Vidi nekog da leži na klupi pa ode do tamo pomislivši da je na njoj neki prosjak.

Spava ko zaklana.

Podigne knjigu sa njene glave i nasmeje se kad shvati da je to ona.

Okrene se na stranu i promrmlja nešto kao njegovo ime.

Ne čuje to i sedne na klupu stavivši njene noge u svoje krilo.

Zadrhti od hladnoće pa se sklupča.

Lupi je knjigom po glavi da se probudi.

Namršti se i mlatne nogom.
-Šta do đavola?
Polako otvara oči.

-Zaspala si ovde, prosjaku jedan.- nakezi se.

Pridigne se.
-Kakav prosjak?

-Izgledala si kao da prosiš.- klimne glavom i pruži joj knjigu.

Otme mu knjigu i zagrli je.
-Spavala sam, šta tu prosjački može biti?

-Iz daljine si izgledala kao prosjak, šupljoglava.- zakoluta očima.

Spusti noge na zemlju.
-Pa ni ti nisi ništa bolji.
Ode na klupu preko puta i legne.

-Vidi ko mi kaže.- podsmehne se i gleda u nebo.

Ignoriše ga i pravi se da čita knjigu.

Okrene glavu ka njoj i gleda je krišom.

Pravi se da čita.

-O čemu se radi u knjizi?- promrmlja naglo.