- vodopadi

Primeti u blizini obalu sa sitnim kamenčićima pa se premesti tamo i legne na stomak.

Izađe iz vode i odo kod njega.

Sunča se i žmuri.

Legne na leđa pored njega.

Okrene se na bok ka njoj i pogleda je -A da se obučeš?-

-Obukla bih se da mi nisi sakrio odeću.

-Ja ti odeće nisam ni pipnuo.- nakrivi glavu odmeravajući je celo vreme.

-Prekini da me gledaš.
Stavi mu ruku na oči.

-Stvarno ne smem?- isturi donju usnu suzdržavajući se od smeha.

-Zašto bi i gledao?
Otrči do nekog drveta i obuče svoju košulju koja je visela na grani. Pogledom traži pantalone i papuče.

-Zato što mi se gleda možda?- pridigne se i igra s kamenčićima.

-Zašto bi? Ja sam dete.
Nađe pantalone u nekom žbunju i obuče ih.
-Jebem ti Noru, ko me ubedi da je kupim?
Tiho promrmlja.

-A ja kao nisam?- podigne obrvu i krene nekontrolisano da se smeje.

-Pa tako se ponašaš. Kao da sam ja dete a ti kao da si stariji 5 godina a zaprvo si samo 2 godine stariji.
Ode kod njega i udari ga papučom.
-Šta se cerekaš?

-Ne znam ni sam, verovatno napad smeha.- stavi ruku preko usta i zaćuti.

Navuče papuče na noge i krene prema šumi potpuno izgubljena misleći da je tamo izlaz.

-Ideš pogrešnim putem.- promrmlja i ustane.

Zastane i pogleda levo-desno kad shvati gde je pošla.
-Ma ti znaš gde sam ja krenula.
Nastavi ka šumi.

-Kako god.- uzme svoju odeću i potrči ka njoj.

-Gde ćeš?
Okrene se i pogleda ga.

-Nigde.- oblači se dok hoda -Gde ćeš ti?-

-Ja ću negde.
Okrene se i nastavi da hoda.

Zaobiđe je namerno i šeta se polako.

Zakoluta očim i ubrza da bi ga prestigla.

Kad primeti da je jako blizu, podigne je naglo i prebaci preko ramena.